Trigliceridi su najčešća forma u kojoj se masti nalaze, a ima ih i u našoj krvi.

Trigliceridi u krv dolaze posredstvom masti i ugljikohidrata, koje unosimo kroz ishranu.

Sve kalorije koje unesemo, a ne potrošimo kroz tjelesnu aktivnost, pretvaraju se u trigliceride i transportuju u masne ćelije na skladištenje.

Problemi nastaju kada konstantno imamo višak triglicerida u krvi. Oni doprinose nakupljanju plaka u arterijama (arteroskleroze), što uzrokuje  sužavanja krvnih sudova. Potpuno začepljenje krvnih sudova dovodi do srčanog udara. 

Ukoliko imate povišene trigliceride, ne bi bilo loše provjeriti da li imate oštećenje jetre, slabo aktivnu štitnjaču, probleme sa bubrezima ili dijabetes.

U većini slučajeva, čak ni visoki trigliceridi ne uzrokuju nikakve simptome i baš zato mogu doći do veoma visokog nivoa. Stoga se njihovo kontrolisanje preporučuje, pogotovo ako imate loše životne navike (nezdrava ishrana i nedovoljno fizičke aktivnosti). 

Trigliceridi se testiraju vađenjem krvi na gladan stomak (12 sati nakon obroka, uz napomenu da konzumiranje alkohola i pušenje takođe povećavaju njihovu vrijednost). Ako ste uradili nalaz triglicerida, a zanima vas značenje tog nalaza, proučite sljedeće brojke:

• Manje od 1,7 mmol/L – Normalno
• 1,7 – 2,2 mmol/L – Granično povišeno
• 2,3 – 5,6 mmol/L – Povišeno
• 5,6 mmol/L i više – Jako povišeno